Parodontopatija je skup bolesti potpornog aparata zuba. Ona je ujedno, po svetskim istraživanjima, uz karijes jedna od najzastuplenijih ljudskih oboljenja.Takođe, parodontopatija je najčešći uzrok gubitka zuba posle 45 godine, a smatra se da je ima trećina dece i većina odraslih. Parodoncijum ili potporni aparat zuba – čine tkiva koja okružuju zub pružajući mu potporu i na taj način omogućavaju njegovu funkciju. Parodoncijum čine gingiva (desni), periodoncijum (tkivo koje vezuje koren zuba za kost vilice), cement korena zuba i sama vilična kost.
Glavni uzrok parodontopatije su mikroorganizmi kojima je dozvoljeno da se nakupe na zubnim povrsinama u obliku zubnog plaka.U kombinaciji sa faktorima rizika u koje, između ostalog, spadaju karijes, pušenje, loša oralna higijena, loša ishrana i ostalo, dolazi do do nastanka zubnog kamenca, koji ubrzava napredovanje parodontopatije.
Oboljenje uvek zapocinje zapaljenjem desni(Gingivitis),sto se lako moze prepoznati jer krvare samo kada se isporvociraju, najžešće pranjem zuba, dok kasnije reaguju i na manji nadražaj. Istovremeno može se javiti i osećaj trenja ili peckanja, kao i osećaj stranog tela između zuba zbog otoka desni.U ovoj fazi se I javlja neprijatan zadah iz usta. Sl 1
Napretkom bolesti infekcija zahvata i ostale delove potporna tkiva zuba, pa i kost same vilice. Ona se razara i stvaraju se parodontalni džepovi. U njima se zadrzava hrana, mrtave celije desni I stvara se odloga za nastanak gnojnih zapaljenja.Zadah iz usta je jos intezivniji I moze doci do pojave bola. Najbitnije je znati da sve ove promene izazivaju resorpciju vilicne kosti. Zubi na ovaj način gube potporu, dolazi do povlacenja desni I oni počinju da se klate, pomeraju ,stice se utisak da postaju duzi, da bi na kraju došlo do ispadanja zuba. Ono što je veoma važno jeste da bola praktično nema ili nije intezivan sve dok se ne pojave komplikacije (gnojne kese, ciste, upala sinusa, infekcija okolnih tkiva), a tada je bolest već u poodmaklom stadijumu, I lečenje je onda znatno otežano.sl2
Prevencija
Apsolutno najbitnije je redovno odrzavanje oralne higijene.Znaci redovno pranje zuba ujutru ,odmah po ustajanju i uvece neposredno pre spavanja,I izuzetno je bitno da se uvece posle pranja zuba nista ne konzumira od hrane I pica.Sledece mere prevencije uz redovnu posetu stomatologu su smanjiti faktore rizika koji dovode do razvoja.oboljenja. Tu se ubrajaju pušenje, žvakanje samo na jednoj strani i korišćenje meke hrane, disanje na usta, karijes, različite anomalije položaja i oblika zuba i mnoge druge bolesti, ne samo usta i zuba, već i celog organizma.
Terapija
Parodontopatija je progresivno oboljenje, pa se samim tim ne može u potpunosti izlečiti, već samo zaustaviti u određenom stadijumu. Stoga lečenje može biti konzervativno, hiruško, protetsko ili kombinovano. U početnoj fazi plak i kamenac se uklanjaju ultrazvukom koji mikrovibracijama vrši odvajanje kamenca od zuba bez oštećenja površine zuba.I to je najbitniji postupak u sprecavanju nastanka parodontopatije.Jer je kamenac najveci urocnik u nastanku oboljenja. Potom se zubi poliraju četkicom i specijalnim pastama sa visokim procentom fluora. Kod uznapredovale parodontopatije se vrši obrada džepova (kiretaza). Najradikalnije, a istovremeno i najdelotvornije i na duži vremenski rok najefikasnije lečenje jestu hiruski zahvati od kojih je rezanj operacija najzastupljenija.Hirurgijom se u potpunosti uklanja obolelo tkivo I aplikuje vestacka kost ili granule kojima se stimulise stvaranje kostanih struktura cime se nadoknadjuje gubitak resorbovanog grebena
Laseroterapija
Jedan od vidova savremenije terapije u lecenju parodontopatija je I laseroterapija. Koriscenjem lasera male snage koji se karakterišu biološkim efektima
koji dovode do biostimulacije ćelija i tkiva. Ovi laseri
koriste se za stimulaciju reparcijskih procesa u oštećenom
tkivu.. Biostimulišući efekti postižu se laserskim
zrakom kada je prisutna mala snaga i mala gustina
energije, ali bez termičkog efekta 28.
Biostimulativno dejstvo
− dejstvo na fibroblaste, važne ćelije u procesima reparacije
i regeneracije tkiva. Laserski snop u zoni zračenja dovodi
do fibroblastne proliferacije i povećanog broja fibrocita,
što se svrstava u stimulativne efekte laserske svetlosti na fibroblastnu
transformaciju i posledično ozdravljenje tkiva 44, 45,
− dejstvo na kolagen − proliferisani fibroblasti stimulišu
tkivne reparacijske mehanizme koji uključuju povećanu
produkciju novog kolagena i stabilizaciju vezivnog tkiva 46,
− dejstvo na proces epitelizacije − laserski zrak pri zračenju
deluje kako na fibroblaste tako i na keratinocite, kada
dolazi do njihovog ubrzanog rasta i migracije i do bržeg uspostavljanja
ponov − dejstvo na kost − s obzirom da je kolagen važna
komponenta ekstracelularnog matriksa kosti, moguće je očekivati
pozitivno delovanje lasera i na ozdravljenje kosti. Efekat
zračenja laserima male snage u lečenju oboljenja periodoncijuma
na sam proces reparacije alveolne kosti može se
tumačiti i inhibcijom produkcije prostaglandina E2. Laserskim
zračenjem snižava se koncentracija ovog prostaglandina
u vezivnom tkivu gingive što usporava progresiju bolesti,
a samim tim i resorpciju alveolne kosti 48, 49 nog integriteta epitela gingive Zahvaljujući opisanim terapijskim efektima, laseri male
snage deluju na biološko tkivo, prvenstveno antiinflamacijski,
ali i stimulativno na reparacijske i regeneracijske procese
u inflamiranoj gingivi. Zbog toga se laseri danas primenjuju
kao dopunska, veoma uspešna, fizikalna metoda lečenja, koja,
uz tradicionalnu periodontalnu terapiju, daje bolje rezultate
lečenja i utiče na duže održavanje postignutih terapijskih
rezultata.
